Search

Normalan život

Category

politika

A vi onda organizujte taj puč!

Nova e-knjiga od autora ”Priručnika za proteste” – A vi onda organizujte taj puč!

Zbornik objavljenih tekstova ili kako sam postao agit-prop! Preuzmi PDF:

A vi onda organizujte taj puč

Uvod

 Kriza srednjih godina, šta li, uglavnom došao sam u jednom trenutku sredinom 2016. godine, u fazu kad više nisam znao šta bih sam sa sobom. Samo su me još moji sinovi održavali u životu. Sve ostalo je izgledalo besmisleno i ništa sem njih nije delovalo vredno još jednog buđenja i ustajanja iz kreveta.

Onda sam odlučio da se vratim mladalačkim snovima i da po drugi put, sada već u sasvim zrelim godinama, pokušam da budem pisac. Ništa ozbiljno, ništa pretenciozno, tek da negde bar kažem šta mi je na duši, a možda i da ostavim neki trag za sobom. Tako sam otvorio svoj prvi blog. Ni manje ni više, hteo sam odmah da počnem da pišem svoj prvi roman, pa sam po tome i nazvao svoj prvi blog – ‘’Romanonlineblog’’. Usput su mi navirale priče koje se nisu uklapale u taj moj roman, pa sam ih beležio u posebne rubrike kao ‘’Kratke priče’’ ili ‘’Moja sitna razmišljanja’’. Obrni-okreni, šta god počeo nije ličilo na umetnost, čak ni na petparačku. Trebao mi je novi blog na kojem bih zaista pisao ono što mi je na duši, a priče i roman na prvom blogu sam odložio da pričekaju. Tako je nastao ‘’Normalan život’’. Blog i fejsbuk stranica. Continue reading “A vi onda organizujte taj puč!”

Advertisements

Zašto ”levičarim” i zašto ne podnosim desnicu?

Otvoreno pismo i poziv na smislen odgovor svima onima koji mi sede na vrh glave prozivajući me za levičarenje na svako moje slovo koje objavim!!!

Nije me briga ni za ćirilicu ni za latinicu, niti želim tim stvarima da se bavim, već me samo zanimaju radnička prava, sloboda i ravnopravnost! Hleba za sve. I uz ‘leba… Dakle, nije me briga za one pametnjakoviće (hipstere) koji će prvi ”skočiti” na ovaj tekst i osuti ga drvljem i kamenjem, koji kažu da nisu Srpi nego Srbi, pa je njihovo sve otuda SrBsko, pa opet tako ”nacionalno potkovni čuvari tradicije” ipak ne pričaju jezikom Srba iz 18. i 19. veka, već savremenim SrPskim jezikom koji uvažava palatalizaciju, jednačenje po zvučnosti i ostale glasovne promene. A što braćo SrBende? Nije valjda da vi danas ne govorite istim onim jezikom kojim je govorio prosvetitelj naš, Dositej Obradović?

Nije me briga za monarhiju bivšu ni buduću koju SrBende priželjkuju. Dok znam za ”Timočku bunu”, ”Husinsku bunu” i druge narodne bune za vreme Obrenovića i Krarađorđevića, ne zanima me bivša srpska monarhija, a taman posla da priželjkujem neku buduću.

Ne zanima me ni kako se lepo živi u nekim savremenim monarhijama, a među kojima su da podsetim, tak da zagovornici monarhizma ne previde i Butan, Jamajka, Lesoto, Papua Nova Gvineja, Tajland…

Ne zanima me ni ko je kome šta oteo, opljačkao, ubio i šta sve jedni drugima ne radimo i danas, a kamoli pre 50, 100 ili 200 godina. Nema nevinih u istoriji borbe za veći komad hleba, niti za parče zemlje i manite se više prozivanja na tu temu. Nema nevinih! Nema podele na dobre i loše momke – istorija nije film, već krvava bajka!

Ne zanimaju me ni savremene korporacije koje vladaju sa 90% sveta, niti ”sitni” kapitalisti.

Ne zanima me ništa što podrazumeva ”gazdu” kako god ga ko umilno nazivao (preduzetnik, vlasnik kapitala, investitor…) i ja gazdu neću!

Ili ćemo se sporazumeti u nekom novom, prečišćenom i boljem od nekadašnjeg Zakona o udruženom radu ili ja za ”gazdu” – NE RADIM! Pre ću da pasem travu ako za drugo nisam sposobniji, pre ću čak i da umrem od gladi ako za bolje i nisam, ali meni ”gazda” neće biti niko! Moj život od nečijeg ličnog hira zavisiti neće, a ko na tako nešto pristaje – pišam mu se na to što on naziva ”svoj lični život”!

Ako je narod stvarno tolika stoka i bez ”gazde” ne može da funkcioniše, onda bih radije da mi država bude gazda i radije ću pristati na državni kapitalizam (etatizam daleko bilo, ali ako je između dva zla…), nego na ”čoveka-gazdu”, jer njega u određenom trenutku kada me bez očiglednog, valjanog razloga maltretira za bedne pare i kada reši da se popiša na moj socijalni život, mogu da poželim da ubijem, a zna se da kada nešto želiš postoji realna opasnost da ti se želja i ispuni!

***

Korporacije danas vladaju svetom i to svako normalan zna. Ali, bila to korporacija, bila to mala privatna firmica od 5 zaposlenih, svi u firmi moraju biti ravnopravni u smislu biti čovek koji radi za sebe i za zajednicu, pa time i biti odgovoran pred neposrednom demokratijom donetim odlukama, a nikako odgovoran pojedincu od čije dobre volje ti sve, pa i sam opstanak zavisi. Ne tražim ravnopravnost po raspodeli prihoda i udela u vlasništvu kapitala, ali moraju svi imati udela u odlučivanju. Svi u tom smislu moraju biti manje ili više ”gazde” i svi moraju biti jednako odgovorni za firmu, jer od svakog zaposlenog firma zavisi, a ne samo od onoga ko je dizao kredite ili pitaj boga kako obezbedio kapital da otvori firmu. Ako ”gazda” može sam da posluje sa svojom firmom, onda neka se sam za  sve i pita, ali ako mu trebaju zaposleni, onda i oni moraju nešto da se pitaju. Pa to su ljudska bića, bre! Nisu to mašine koje je gazda kupio da za njega rade! Continue reading “Zašto ”levičarim” i zašto ne podnosim desnicu?”

Sprema se osveta za ”Dnevnu sobu vila i vilenjaka”

Imaju država i EPS milionskih dužnika, što poreskih što za utrošenu električnu energiju, što za potrošnju gasa, što za dospele rate kredita… pa do daljnjeg neka vide šta će sa njima. Njih iseljavajte, plenite im imovinu, šaljite im izvršitelje i policiju. Na to vam niko neće praviti živi zid niti ih čekati kamenjem i močugama, ali nesrećnu baka Anđu i druge slične nesrećnike kojima niste obezbedili ni minimun uslova za preživljavanje – za sada je pametnije da ne dirate!!! Ne samo zbog baka Anđe, već zbog vas, za opšte dobro i mir u državi… PAMET U GLAVU IZVRŠITELJI I NALOGODAVCI!

Veliku pažnju ovih dana izaziva Anđa Dailov iz Ruskog sela kod Kikinde, koja ima 80 godina, invalid je, jedva pokretna, prima penziju u iznosu od 9.000 dinara, komšije joj pomažu koliko mogu… i kojoj je najavljeno da će u ponedeljak, 12. juna doći izvršitelji da joj plene stvari zbog duga za struju od 9.000 dinara!
baka
Baka Anđa moli da neka novinarska ekipa dođe do nje. Da snimi zlotvore i napravi kraću reportažu o neljudma koji nemaju obzira ni prema starima i nemoćnima. O sramoti društva i sistema u kojem živimo! O njenoj muci i paklu od života, kakav preživljavaju još stotine hiljada ljudi sa sličnim problemima. Odakle baka Anđi pare za struju kada nema dovoljno ni za najosnovnije životne potrebe sa njenom penzijom?
Prema informacijama koje dobijamo, brojne grupe u protestu ”Protiv diktature”, koje se  dnevna soba vila i vilenjaka posebno osećaju uvređeno i izigrano zbog načina na koji je nedavno izvršen nenajavljeni upad u cik zore, sudskih izvršitelja uz asistenciju policije u ”Dnevnu sobu vila i vilenjaka” u Beogradu, a koju su više puta pokušavali da zaštite svojim telima, u znak osvete za 12. jun se priprema pravi ”spektakl” u Ruskom selu, za šta je ”Zaštita baka Anđe” odličan povod.
Uočeno je da se posredstvom društvenih mreža MOLE NOVINARSKE EKIPE DA VEĆ OD 08:00 časova budu kod baka Anđe, kako bi zajedno sa građanima sačekali ”zlotvore”. Kako u jednom od poziva stoji: ”Čestiti i časni novinari koji se odazovu, neka rade svoj posao, a mi ostali ćemo svoj”!!!

DMNJ – hoćemo li im i decu oprostiti!?

”Tada je autor vladine reforme zakona o radu Masimo Danton (Massimo D’Anton), ubijen ispred svoje kuće. Na zidu iznad tela sprejom je bilo ispisano Brigate Rosse (Crvene brigade). Izdato je saopštenje u kojem se kaže da će tako proći svako ko pokuša da oduzme prava radničkoj klasi. Godine 2001. ubijen je još jedan vladin savetnik za pitanje rada, Marko Biađi.”

Šta vi predlažete da MI uradimo ovim NAŠIM ”reformatorima”, autorima – tvorcima Zakona o dualnom obrazovanju?

Par komentara i pitanje za članove naših Dobrovoljnih mobilnih narodnih jedinica (ДМНЈ):

Prvo bih da podsetim da su 1999. godine italijanskim radnicima pokušali da ”uvale” robovlasnički Zakon o radu, nešto slično ovom koji mi imamo, a onda su Crvene brigade uradile sledeće: ”Tada je autor vladine reforme zakona o radu Masimo Danton (Massimo D’Anton), ubijen ispred svoje kuće. Na zidu iznad tela sprejom je bilo ispisano Brigate Rosse (Crvene brigade). Izdato je saopštenje u kojem se kaže da će tako proći svako ko pokuša da oduzme prava radničkoj klasi. Godine 2001. ubijen je još jedan vladin savetnik za pitanje rada, Marko Biađi.”

aldo moro
Aldo Moro, italijanski premijer, kidnapovan i ubijen od strane Crvenih brigada 1978. godine

Sledeće, Dragoslav Pavkov (FB komentar na dole priloženi tekst članka):

Ovo je problem, a ne dualno ili ne znam kakvo obrazovanje:

“Sam Nacrt zakona o dualnom obrazovanju pun je čudnih i nedorečenih rešenja, pretpostavljam namerno jer je to jedan od poznatih manira za potonju zloupotrebu i tumačenje koje ne odgovara duhu zakona i regulisanja koliko odgovara individualnim interesima.”

Svako pa i država mora da bude prisiljen na poštovanje zakona. Zakoni moraju da budu nedvosmisleni, ukoliko postoji nedoumica, Ustavni sud postoji da bi arbitrirao, a sporni član zakona mora da se promeni. Nažalost, u ovom društvu škole postoje da bi nastavnici imali gde da rade, bolnice da bi zbrinjavali lekare i medicinsko osoblje, zakoni da bi pravnici imali neiscrpnu bazu ovaca za šišanje… Lako bismo mi sa ljudima koji od ovakvog stanja imaju ličnu i direktnu korist, ali žrtve poremećenih odnosa i loših principa su ubeđene da “tako mora” i “tako je svugde u svetu”. Zato nema ni demokratije, ni pravde ni blagostanja, a nema ih ni na vidiku.

I na kraju to pitanje članovima, budućim članovima i simpatizerima naših Dobrovoljnih mobilnih narodnih jedinica (ДМНЈ): Šta vi predlažete da MI uradimo ovim NAŠIM ”reformatorima”, autorima – tvorcima Zakona o dualnom obrazovanju?

Svaki dobronameran i ozbiljan predlog, makar bio i najsuroviji je dobrodošao (ne plašite se da budete iskreni, DMNJ će vas braniti od ikakve pretnje, prijave ili kazne)!!!

Continue reading “DMNJ – hoćemo li im i decu oprostiti!?”

Srpski narod treba…

Robovi nisu vikinzi i obratno

A evo šta su braća Srbi, Srbijanci i SrBende, svejedno.

Tragedija srpske istine! Nama slika i naslov dovoljno – ko će se zamarati detaljima. I tu je valjda negde i odgovor na pitanje, zašto se, ako već organizujemo nekakve proteste, nismo ugledali na one koji su svoje proteste uspešno odradili sa jasnim stavom šta hoće i upornošću u protestima dok to što su hteli nisu i dobili. Ma dobro, neka ih, neka rade kako hoće – samo neka nas ne smaraju i da nas teraju da radimo i ono što baš-baš i ne moramo. Dobro je nama i ovako. Nismo mi vikinzi. Mi smo potomci turskih robova. A o tom periodu ”pod Turcima” smo vekovima imali nešto lepo da kažemo i da slavimo naše junaštvo u ropstvu. 

Eto i danas, pa u narednih 500 godina opet valjda. Imaćemo uvek šta da kažemo, čime da se pohvalimo i koju pametnu da zapišemo. Na osnovu naslova i slike. U detalje nećemo da ulazimo. To smara. MI i bez detalja (suštine) imamo šta da kažemo. Suština naročito smara…

 

Članak sa ovog bloga ”ZAŠTO ODBIJAMO DA SE UGLEDAMO NA NAROD ISLANDA?”, za neupućene, odnosi se na proteste koje je narod Islanda organizovao 2009. godine i način na koji su se izborili da sami, kao narod odlučuju svojom sudbinom, umesto da im sudbinu kroje političari. Članak je naravno objavljen i na Fejsbuku, a onda su se sjatile desetine ”fejsbukača” sa svojim komentarima.

Odgovor na pitanje iz naslova valjda stoji baš u tim komentarima, a ne u objavljenom članku. Evo tih komentara, citirani svi sem onih u kojima je autor možda i znao šta je hteo da kaže, ali šta to nama ostalima vredi, pa da ne zauzimaju prostor bez veze.

Počeću sa jednom karikaturom. Nije ona bila prvi komentar, ali toliko je dobra da zaslužuje da se nađe na prvom mestu, a onda ćemo redom!

 

Srbistan tudej

 

  • Zato što mi nismo narod Islanda.
  • Ili sto bi rekli – nismo Vikinzi!
  • MI SMO . . . . . ono što smo.
  • Zato sto narod Islanda ima mozak koji i upotrebljava. Ovde žive bezumici koji su za trideset godina sjebali svoju državu i uopšte im nije jasno šta ih je snašlo.
  • Pa počnite da budete poput njih…
  • Samo tako nastavi i jednog dana bićeš isisovac…
  • Mi smo goli q… sa mentalnom demencijom i praznom šupljinom u glavi, koju Islanđanima popunjava jedna masa, koja se zove mozak!

Continue reading “Robovi nisu vikinzi i obratno”

Zašto insistiramo na DIREKTNOJ DEMOKRATIJI

…ili zašto plebiscit (narodna odluka)!!?

Po svemu sudeći, iako 99% građana Srbije u ovom trenutku ima potrebu za neposrednom demokratijom jer je to trenutno jedini put koji nas može povesti u neko bolje društvo i kvalitetniji društveno politički sistem od ovog koji nas trenutno ”ubi”, kako stvari stoje jedva da 1% tih istih građana zapravo zna šta je to neposredna (direktna) demokratija. O načinu funkcionisanja neposredne demokratije na Islandu, kada, kako i zašto je do takvog sistema kontrole zakonodavne i izvršne vlasti u ovoj državi došlo, poznato je čini se još manjem procentu građana. Otud nedovoljno interesovanja za ovu ‘’slamku spasa’’ ne samo u Srbiji, već i u drugim neokolonizovanim državama iz našeg okruženja.

Kod jednog malog procenta, ili još bolje reći promila ljudi se u poslednje vreme javlja interesovanje za ovu temu, naročito nakon formiranja FB grupe ‘’DD za GG’’ – https://www.facebook.com/groups/normalanzivot/ u kojoj se za sada ‘’u povojima’’ bavimo pitanjem direktne demokratije i mogućnostima njenog uspostavljanja u Srbiji. Kod ljudi koji se uključuju u rad ove grupe bez prethodnih predznanja, uočili smo dve tipične ‘’greške’’ kada je o direktnoj demokratiji reč i zato ćemo te predrasude odmah razjasniti za sve neupućene: Continue reading “Zašto insistiramo na DIREKTNOJ DEMOKRATIJI”

Zoran Arsić: ZAŠTO ODBIJAMO DA SE UGLEDAMO NA NAROD ISLANDA?

Povodom sugerisanja pojedinaca (vođa ili šta li su već, kad vođe ne postoje), aktivista aktuelnih ‘’Protesta protiv diktature’’ na našoj Fejsbuk stranici ‘’Normalan život’’, da u grupi ”Grupa građana za DIREKTNU DEMOKRATIJU” (https://www.facebook.com/groups/normalanzivot/) radimo nešto što već postoji, napisao sam ovakav odgovor, a zamolio bih i sve koji su u mogućnosti i koji su bliski organizatorima protesta, pokretu ”7 zahteva” i slično, da pokušaju ovo da im ”približe” za opšte dobro (samo nemojte da se opet nešto bez razloga delimo i svađamo, to je naše tipično opšte zlo): Continue reading “Zoran Arsić: ZAŠTO ODBIJAMO DA SE UGLEDAMO NA NAROD ISLANDA?”

Nužnost: Dobrovoljne mobilne narodne jedinice (DMNJ – ДМНЈ)

Zeman došo, valja vojevati! Ne znači to nikakav poziv na nekakve oružane pobune i nasilno rušenje ustavom utvrđenog poretka. Dovoljno dobre će biti i Gandijevske metode borbe, ali nešto bolje i organizovanije se mora raditi. Organizovanje narodnih jedinica zbog opštenarodne samozaštite je na žalost u ovoj državi postalo nužnost. Sudbinu države i njenih građana više ne možemo prepuštati stihiji i slučajnim okolnostima. Grupa građana za direktnu demokratiju – GG za DD, kreće u organizovano formiranje Dobrovoljnih mobilnih narodnih jedinica!

O ‘’pravnom paklu’’ života u Srbiji danas javno priča 99% građana Srbije, jer je postalo i previše očigledno: Savremene lopuže su ”demokratske” zakone za sebe skrojile. I to tako da ti zakoni za nekoga važe, a za nekoga i ne važe, sve zavisi od toga da li ste spremni da kleknete pred firera i zakunete se na vernost i lojalnost savremenoj srpskoj fašističkoj vlasti. Otud, gde god se okrenete ili ispod površine zagrebete, vidite nepravdu. Postavite li sebi ili drugima pitanje – pa kako je to moguće? Kako to da su uglavnom kriminalci postali poslodavci i kako su to lopuže postale nedodirljive; dobićete odgovor da lopuže možda jesu lopuže, ali kriminalci nisu jer sve što rade – nije moralno, ali je legalno! Takve zakone su skrojili sebi za život po Vučiću, jer u taku’ su mogućnos’.

Iskorenjivanje te užasne fraze- Nije moralno, ali je legalno – jedan je od bitnijih zadataka grupe koja se bori za ukidanje diktatue, totalitarne, apsolutističke vlasti i uspostavljanje direktne demokratije (Grupa građana za direktnu demokratiju – GG za DD). I očas posla bi mi taj zadatak rešili, samo da nije tog jednog, ključnog problema. Svi ovi što se busaju u prsa dok govore o demokratiji u poslednjih 30 godina, o istinskoj, najdemokratskijoj demokratiji neće ni da čuju!

Institucije države su postale narodni mučitelji pa se narod snalazi kako zna i ume, bez mogućnosti da se uzda u pravo i pravdu u zaštiti svojih prava. Pa tako, u samo ovih nekoliko majskih dana unazad, bez da gledamo dalje u prošlost, možemo videti kako neki dobrovoljci trče da brane iseljavanje bivših radnika ‘’Trudbenika’’ iz domova koje su sami svojim rukama gradili. Popisuje se i pleni imovina KBC ‘’Dragiša Mišović’’ pa trčimo i tamo da sprečimo ludilo državne uprave. Sprečavamo svojim telima plenidbu imovine sirotinje kojoj će oduzeti sve što imaju, pa i sam krov nad glavom zbog duga od nekoliko stotina evra koji nisu u mogućnosti, odnosno nemaju odakle da isplate! Trudnice i bolesnici dobijaju otkaze. Žene na štakama rade u supermarketima. Devojke u buticima i drugim manjim radnjama primaju preko računa minimalac, a onda gotovinski vraćaju ”gazdi” 7.000 do 10.000 dinara jer kažu da njihov rad ne vredi ni za minimalac! Roblje radi i na državne praznike iako to nije neophodno, ali prazničnu dnevnicu im neće isplatiti! I tako dalje, i tako dalje…

Dokle bre više! Hoćemo li mirno da sedimo i posmatramo šta nam rade! Ako ne nama direktno onda našim komšijama, prijateljima, rođacima. Ma ova dešavanja su šamar za šamarom celom narodu Srbije i to svakodnevno. A mi okrećemo i drugi obraz, je li!? Ili bi mogli malo i da uzvratimo!?? Continue reading “Nužnost: Dobrovoljne mobilne narodne jedinice (DMNJ – ДМНЈ)”

Ima li nade za zemlju seljaka na brdovitom Balkanu…

Sve je počelo mojim dubljim promišljanjem na temu NEPOSREDNE DEMOKRATIJE, a onda jednim Facebook statusom, pa formiranjem grupe i eto ti ponovo mene, nepopravljivog idealiste i romantika, opet prepunog adrenalina i vere u budućnost! A onda je usledila poruka jednog mog prijatelja, koja razoružava i spušta na zemlju:

Za sve ove godine na internetu, nikada nisam uspeo ni da pokrenem konkretnu temu kako treba, o kojoj bi tek trebalo raspravljati i postići određeni zaključak (dogovor). Jer, već posle prve rečenice sledi sumnjičenje, pa dezavuisanje i eto ti kraja priče.

Tek što napisah moj poziv svekolikom građanstvu da se udružimo na putu ka zajedničkom cilju i zadatku – da se izborimo za direktnu, ili neposrednu demokratiju, kad eto ti prvog komentara:

A šta fali predstavničkoj demokratiji? Šta bi ti? Da niko ništa ne radi i da se svi građani samo bave politikom i zasedaju po zborovima i skupštinama?

O bože… Pa zar je moguće!? Zar je stvarno trebalo da ”crtam” da neposredna demokratija ne isključuje predstavničku u potpunosti, već je samo nadzire, ograničava joj bezgraničnu zakonodavnu vlast i podseća da je ipak narod jedini pravi suveren (bar bi trebao biti); kontroliše je i na referendumima koji se održavaju jednom godišnje (manje – više), odobrava, ratifikuje ili odbacuje najznačajnija pitanja po državu i narod! Prihvata ili odbacuje ono što su narodu njegovi ”predstavnici” ponudili kao rešenje određenih životnih i državnih problema i pitanja.

Onda se povede rasprava o tome da li je neposredna (direktna) demokratija socijalizam ili nije i ako nije, da li je put u socijalizam i kasnije u komunizam!?

I opet – O, bože! Pa ako je najbolji primer neposredne demokratije Švajcarska i ako trenutno najizraženiju, najefikasniju, ali mladu, još u povoju neposrednu demokratiju ima Island, onda ona svakako nije sinonim za socijalizam! I zašto moramo (aman, braćo Srbi!) čim se povede neko pitanje od značaja za funkcionisanje države i položaj njenih građana odmah da se prepucavamo na političko-stranačkoj ili ideološkoj osnovi?

Zar ne možemo za sada da se držimo toga da NEPOSREDNA ili DIREKTNA DEMOKRATIJA jeste trenutno put u neko bolje društvo i kvalitetniji društveno politički sistem od ovog koji nas trenutno ”ubi”!!! Pa da se lepo okupimo oko te ideje, izborimo se svi zajedno za nju i onda da vidimo šta ćemo dalje!? A posle će biti lako ili bar mnogo lakše, nego sada kada narod nije nikakav subjekat, već samo objekat kojim se igra establišment!

I za kraj, da me dotuče, komentar koji kaže da je u Srbiji ovakvoj kakva je, sa 70% polupismenog stanovništva koje radije prihvata da se njime manipuliše nego da misli svojom glavom, bolje da ima apsolutističku, totalitarnu vlast, nego takvom narodu u ruke dati neposrednu demokratiju!

Kad se ne rasplakah… Continue reading “Ima li nade za zemlju seljaka na brdovitom Balkanu…”

Priručnik za proteste (PDF)

Kao razočarani učesnik brojnih protesta i demonstracija, počev od martovskih 1991. do petooktobarskih 2000. godine, a povodom protesta ‘’Protiv diktature 2017’’, odlučio sam da ”sastavim” ovaj priručnik, brošuru. Ne da ga napišem – da sastavim! Preuzmi brošuru u PDF:

PRIRUČINIK ZA PROTESTE

Ukoliko je neko zainteresovan ili baš i nije, ali je u taku mogućnos’ da finansira štampanje ove brošure, rado bih mu prepustio sva autorska prava i sve što uz ta prava sleduje!

Ko zna, možda uz ”vlasništvo” nad autorskim i drugim pravima sleduje i nagrada u vidu višemesečnog odmora u miru nekog istražnog zatvora!?

Kako bilo, ko nije preuzeo PDF izdanje, evo kako to otprilike izgleda: Continue reading “Priručnik za proteste (PDF)”

Srećni praznici!

01. novembar 1988. Trst. Italija. Prvi i na žalost poslednji put sam došao u ovaj grad da bih kupio farmerke, patike Starke, neku majicu… Čuveni Ponte Rosso, pust, prazan, nigde žive duše. Tek po neki prolaznik. Kakav zajeb! Niko mi nije rekao da je u Italiji 01. novembra nekakav praznik. Sve radnje su zatvorene. Ništa nisam kupio dok me nije presrela neka baba na ulici. Pokazivala mi je rukom da krenem za njom i mrmljala nešto, pola na italijanskom pola na srpskom. Odvela me u neku šupu gde mi je prodala nešto krpica, tek da nisam bez veze dolazio. Bar sam u miru šetao i video kako izgleda Trst, kada je tako pust…
 
14. april 2017. Srbija. Veliki petak – državni praznik. Ulice su pune, sve radnje rade. Praznik je samo za javni sektor i to naravno, ne baš za sve. Ti koji i danas rade će dobiti poprilično uvećanu dnevnicu za rad na državni praznik, kao utehu što i oni ne odmaraju danas, jer takav im je posao. Neke službe su jednostavno uvek neophodne.
 
Ne znam kako je u velikim privatnim firmama, sa stranim vlasnicima danas. Takvih u mom kraju nema. Domaće krvopije ne znaju za praznik kada su njihovi zaposleni u pitanju. Bez obzira što njihove usluge na dan praznika i nisu baš tako neophodne. Kod njih nema prazničnih dnevnica, naravno. Jedva da ima i ono malo što bi se tek moglo nazvati platom.
 
Jedan mladić žuri na posao i psuje. ”Baca kletve” na svog gazdu i njegovo zastupništvo ”Stihl” kosačica, trimera i druge tehničke robe i alata. Poželeo je gazdi za Vaskrs da se zapali zajedno sa svojom radnjom. Budala. Traži od Boga ono što i sam može da uradi, pa onda nije ni čudo što se Bog neće ni osvrnuti na njegove praznične želje. Ni Bog, ni gazda…

Главни ресурс савременог капитализма су – ДЕБИЛИ!

Какав је идеални потрошач? То је апсолутно необразована будала веселе нарави, која живи елементарним емоцијама, увијек жељна нечег новог. Мало финије речено, то није будала, већ – шестогодишње дијете. Али ако неко са 30 година има психу шестогодишњака, он је ипак будала, ма колико био фин.

„Шта је главни ресурс савремене економије?“
Одговори су различити: нафта, новац, знање… И све остало.
–Не. Главни ресурс савремене економије, је будала. Њему можеш да им подметнеш било шта.

У ствари то није шала већ, “медицинска чињеница“. Покретачи савременог развоја су незнање и мрачњаштво.

Човјечанство је 60-их година ХХ вјека достигло врхунац своје научно-технолошке моћи. Након тога ништа се радикално није промијенило у науци и технологији. Покретачка снага тог развоја била је трка у нуклеарном наоружању. Симбол и апотеоза научно-технолошке моћи био је човјеков лет у космос. У то вријеме најмодернија и најпрестижнија професија била је професија научника. Брадати физичари били су књижевни и филмски јунаци. Дјевојке су их волеле, а филозофски настројени младићи опонашали. Continue reading “Главни ресурс савременог капитализма су – ДЕБИЛИ!”

Još jedna lakrdija prodate države

Za koga važi minimalna plata od 22.620 dinara?

Ukoliko radite po ugovoru o delu ili ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, minimalna plata od 130 din po satu (mesečno 22.620 dinara) koju su mediji pompezno najavili da će radnici primati od 1. januara 2017. za vas ne važi jer, prema Zakonu o radu, niste zaposleni.

Ipak, kada Republički zavod za statistiku utvrđuje broj zaposlenih u Srbiji, važi potpuno drugačija “računica” prema kojoj ako ste samo jedan sat u nedelji radili, država računa da ste zaposleni.

Poštar na privremenom radu

Portalu Radnik.rs obratio se radnik Pošte Srbije koji kaže da mu je nakon dve godine rada kao poštar u ovom preduzeću poslodavac ponudio ugovor o privremenim i povremenim poslovima i platu nižu od minimalne.

„Imao sam ugovor o radu na određeno i trebalo je sve da nas prime za stalno, ali je produžena zabrana zapošljavanja u javnim preduzećima pa su nam svima dali ugovore o privremenim i povremenim poslovima jer im radnici očajnički trebaju“, kaže on.

U skladu sa ugovorom koji mu je ponuđen, plata poštara iznosi 120 dinara po satu, a kako naš sagovornik kaže, u medijima je najavljeno da od 1. januara 2017. godine radnici sa najnižim primanjima mogu da očekuju povećanje plate koja će iznositi minimalno 22.620 dinara mesečno ili 130 dinara po satu.

Naime, socijalno-ekonomski savet je doneo odluku da minimalna zarada u 2017. godini bude 130 din, što je povećanje od devet dinara u odnosu na poslednje dve godine.

Minimalna plata ne važi za sve radnike i radnice

Pitali smo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da li minimalna plata od 130 din po satu važi i za radnike/ce koji rade po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima i ugovoru o delu. Continue reading “Još jedna lakrdija prodate države”

Blog at WordPress.com.

Up ↑